Химна Јосифу Панчићу
Кад природа озелени и
Нестане белог снега,
Топлим сунцем опијени,
Помињемо често њега.
С биљкама је друговао,
Живео у прошлом веку,
Волео је Копаоник и
Мораву дивну реку.
Јосиф, Јосиф Панчић постао је славан,
Једног давног пролећа кад су стигле ласте,
Открио је Оморику, зелену лепотицу
Која само у нашим крајевима расте!
Постаћемо и ми славни,
Инжењери и лекари,
А можда ће неко од нас
Ботаничар бити прави.
Јосиф, Јосиф Панчић је
Славан човек постао,
А у нашим срцима
Заувек је остао!
|
|
 |
|
